Марко Краљевић и цар Сулејман 0001    Овце пасе Краљеивћу Марко, 0002    На Косову пољу од мејдана. 0003    Зарече се Краљевићу Марко, 0004    Да се јунак оженити не ће, 0005    Док не љуби царице госпоје 0006    И његове л’јепе султаније. 0007    Мисли Марко, да нитко не чује, 0008    Ал то чула була удовица. 0009    Оде она, па цару казује: 0010    ”А да знадеш, царе господару! 0011    Што говори момче код оваца, 0012    Младо момче Краљевићу Марко. 0013    Да се јунак оженити не ће, 0014    Док не љуби царице госпоје 0015    И млађане твоје султаније.” 0016    Кад то чуо царе господару, 0017    Он дозивље тридесет Турака, 0018    Па их шаље на поље Косово, 0019    Да ухвате Краљевића Марка 0020    И доведу к њему под шаторе. 0021    Кад дођоше Турци на Косово, 0022    На превару ухватише Марка 0023    Одведоше к цару под шаторе. 0024    Пита њега царе Сулејмане: 0025    ”Је л’ истина, млађано чобанче! 0026    Је л’ истина, што говоре људи? 0027    Да си река на пољу Косову, 0028    Да се јунак оженити не ћеш, 0029    Док не љубиш царице госпоје 0030    И лијепе моје султаније?” 0031    Одговара Краљеивићу Марко: 0032    ”Истина је, царе Сулејмане! 0033    Истина је, што говоре људи.” 0034    Тад говори царе Сулејмане: 0035    ”Каквом смрти најволиш умр’јети! 0036    Оли волиш танана вјешала, 0037    Ол ми волиш сабљу пољубити?” 0038    Говори му Краљевићу Марко: 0039    ”Н’јесам хајдук, н’јесам за вјешала, 0040    Твоја сабља злочеста ковача, 0041    Моја би се отровала уста. 0042    Јунак јесам, нек гинем јуначки. 0043    Дај ми какво остарјело кљусе 0044    И какову сабљу за’рђалу, 0045    Па ме пусти на поље широко, 0046    А натисни триста јаничара, 0047    На мејдану нек изгубим главу.” 0048    То је царе једва дочекао. 0049    Па му даје стару кљусетину, 0050    Што не може веће се ни мицати. 0051    И даде му сабљу за’рђалу, 0052    Па га пусти на поље широко, 0053    А за њиме триста јањичара. 0054    Ал Бог даде и срећа јуначка, 0055    Вила Марку сабљу наоштрила 0056    И његова коња помладила. 0057    Окрену се Краљевићу Марко, 0058    Међу Турке јуриш учинио, 0059    Све их с реда под мач окренуо. 0060    Кад то види царе Сулејмане 0061    Виче царе иза свега гласа: 0062    ”Не губи ми Осман-паше, Марко!” 0063    Ал то Марко чује и не чује, 0064    Већ му русу одвалио главу. 0065    Оде Марко у цареве дворе, 0066    Па он сједе на клупу до цара. 0067    Цар се одмиче, а Марко примиче. 0068    Кад је цару понестало клупе, 0069    Он се хвата себи у џепове, 0070    Па пред Марка тријест дукат’ баци. 0071    Вели њему царе Сулејмане: 0072    ”Ајде, Марко, из мојега двора! 0073    Да Бог даде и Мухамед светац, 0074    Већ те моје очи не видјеле!!”